Commissar Lag.
Кад грув проради.
Commissar Lag о Absolution, словачком offbeat техну и ноћи са Џефом Милсом која је остала под кожом.
Miloš / Lag
Семпл који више не открива своје порекло, ритам у ком сваки елемент прича своју причу и мост између две наизглед неспојиве траке. Commissar Lag говори о свом издању за Earwiggle, утицају словачког техна и тренутку када подијум постане једно. На крају се враћа у школске дане: у Београд због Џефа Милса, па јутарњим возом назад у Нови Сад.
Lag, познат и као Commissar Lag, српски је техно ди-џеј и продуцент из Новог Сада. Повод за разговор је његово издање Absolution за Earwiggle и трака Aim Without Mercy, уз ремикс Дилана Фогартија.
Преображај гласа
Како си пронашао вокалну фразу која се понавља у средишту траке Absolution?
Велики сам поборник мантре „добри уметници краду“ — узмеш семпл, легално или илегално, и промениш га довољно да постане твој. После мојих обрада, вокал се не може препознати као оригинални семпл. Чак сам га послао пријатељу који ради за велику издавачку кућу која заступа тог извођача. Провукао га је кроз њихов софтвер за препознавање и није га препознао. У сваком случају, изворни материјал за сада задржавам за себе!
Читав зоолошки врт у једној траци
Када градиш изломљени ритам попут оног у Aim Without Mercy, како одлучујеш да грув функционише?
Велики сам љубитељ словачког техна, једног врло посебног техно звука који се зове Standa или offbeat, у ком сваки елемент прича своју веома разрађену причу. Помислио би да ће све постати бучно и хаотично, али некако, када ти елементи засвирају заједно, једноставно функционише. DJ Boss, Rumenige и Loktibrada су велики мајстори тог стила и много су утицали на мој осећај за ритам и грув, па је то једноставно постало део мог израза. Радозналима бих препоручио да пусте Rumenige — Fast Food, British Murder Boys — Be Like I Am или DJ Boss — Harmonika.
Мислим да је Џеф Милс једном рекао да је грув добар ако ти тело пожели да се увија као змија. Сахарски блуз бенд Tinariwen у свакој песми има ритам налик ходу камиле. Ако наставим ту аналогију са животињама, замислио бих да једна Standa техно трака садржи читав зоолошки врт.
Када успе онако како сам замислио, створи се тренутак који уједини подијум на најбољи могући начин.
Грађење моста

Шта ти помаже да у ди-џеј сету прелазиш из једног расположења у друго, а да не изгубиш ток?
За то су ми две ствари злата вредне: употреба ефеката и осећај за заједничке особине трака.
Када на две траке примениш исти ефекат, даш им заједничку особину — заједничку основу на којој се гради мост. Тај мост помаже да се премости оно што би иначе било непремостиво.
Што се заједничких особина тиче, врло је једноставно: ако сам нанизао неколико трака са равним ударцем на сваку четвртину, изломљени ритам биће врло добродошла промена темпа. Ако сам пустио гомилу функционалних, такозваних tool трака, нешто што заиста прича причу такође ће створити посебан тренутак. На тај начин могу свашта да изведем. Понекад не успе, па слегнем раменима и покушам да опростим себи, али када успе онако како сам замислио, створи се тренутак који уједини подијум на најбољи могући начин.
Дубља противтежа
Шта те је изненадило у ремиксу траке Aim Without Mercy који је урадио Dylan Fogarty?
Дилан је сјајан момак кога сам имао задовољство да упознам уживо. Веома је посвећен техну и добар је познавалац жанра, тако да заправо није требало толико да ме изненади ремикс који је био много дубљи него што сам очекивао. Испао је одлична противтежа мојим иначе врло директним тракама на издању за Earwiggle и додао је још један слој дубине целој палети.
Повратак возом из Београда

Које ти је искуство са српске техно сцене највише остало у сећању као музичару?
Када сам био клинац почетком двехиљадитих, сцена није била толико распрострањена као данас. Да се разумемо, било је доста журки и биле су сјајне, али већину моје генерације више су занимали поп или турбо-фолк. Из Новог Сада сам и једном смо у средњој школи имали наставу суботом, а Џеф Милс је у петак наступао у Београду.
Отишао сам, што је за мене у то време био приличан подухват, и остао на његовом сету, на ком нас је повео на пут кроз галаксију и назад. Невероватно искуство. Вратио сам се возом и отишао у школу, уморан и расејан, али са блесавим осмехом, и вероватно сам зрачио нечим што нисам умео да објасним друговима из разреда. (Не, не то, покварењаче — нисам ништа узео :D).
Много година касније открио сам да су још две особе из моје генерације ишле по клубовима, али тада сам имао осећај да сам управо присуствовао нечему што ме је учинило религиозним, а да ту религију нисам умео да поделим нити пренесем другима. Та усамљеност је само појачала утисак и још дубље ми урезала у кости осећај који ми је то дало.
И да, наравно да је Џеф у неком тренутку пустио The Bells и Роландов Jaguar.
Commissar Lag
Interview by email · Editorial and image art direction: SCENE:ID. MEX · Jovana Semiz · Todor Milivojević