ID: INTERVIEW · SERBIA

Tom Bryder.

Једна идеја, сопствена прича.

Tom Bryder о прогресив хаусу, слободи у миксу и проналажењу сопственог пута у Београду.

Tom Bryder
Tom Bryder. Photo: Marko Obradović Edge.
Photo: Marko Obradović Edge

Како једна идеја постаје заокружено музичко путовање? Београдски продуцент и ди-џеј Tom Bryder о томе говори кроз искуство Activate Radio, сопствене траке и сусрете на локалној сцени.

Од дубљих мелодија до мрачнијег грува, његов приступ оставља простор за различите стране прогресив хауса. У пет одговора објашњава шта га миксање учи о продукцији и зашто више не покушава да сваку идеју смести у исту траку.

01 / IN CONVERSATION

Сат времена као целина

Шта за тебе чини епизоду Activate Radio заокруженим једносатним путовањем?

Activate Radio сам првобитно почео да снимам како бих себе подстакао да редовно вежбам ди-џејинг и истражујем различите начине повезивања музике у сет који тече. Емисију сам радио две године и постала је простор у којем сам могао да представим шири спектар својих музичких утицаја и музику коју искрено волим.

Када наступам, избор музике обично прилагођавам месту и термину, било да је реч о загревању, ударном термину или сету после главног програма. У Activate Radio сам уживао у већој слободи да истражујем шири распон звукова и осмислим разноврснији музички ток. Обично бих почео дубљим звуковима, па постепено подизао темпо и енергију како епизода одмиче.

Важан део емисије било је и представљање музике уметника који су утицали на мене, као што су Pryda, Cristoph и Guy J, уз сопствену продукцију. Користио сам тај простор и да поделим музику уметника чији ми се рад у том тренутку допадао, укључујући локалне таленте, мешајући свежа издања и промо снимке са музиком из различитих периода прогресив хауса.

За мене је епизода заокружена када успе да проведе слушаоца кроз различита расположења и емоције, а да притом остане повезана целина. Волим разноврсност, али желим и да све заједно има смисла.

02 / IN CONVERSATION

Сопствени звук у широј слици

Tom Bryder behind the decks. Photo: Courtesy of Tom Bryder.
Photo: Courtesy of Tom Bryder

Када се твоја продукција у миксу нађе уз музику других уметника, шта сазнајеш о свом звуку?

Мислим да продуценти могу много да добију бавећи се ди-џејингом и састављањем миксева. Када миксаш, свака трака има одређену сврху, у зависности од онога што јој претходи и што долази после ње. То те много учи о енергији, аранжману и томе како музика функционише у ширем контексту, а не само као појединачна трака.

То може много да открије и из продуцентског угла. Када спојиш две траке, почињеш да примећујеш разлике у њиховом фреквенцијском балансу, динамици и укупном звуку, што ти може дати идеје за сопствену продукцију.

Посебно уживам да пуштам своју музику, нарочито необјављене траке. Узбудљиво је представити нешто што људи још нису чули и видети како функционише уз музику уметника којима се дивиш.

Истовремено, непрестано налазим инспирацију у туђој продукцији, било да је то одређени звук, идеја за аранжман или занимљив музички елемент који ме наведе да размислим о другачијем приступу сопственом раду.

Једна ствар коју сам научио јесте да моја продукција не стаје увек у један сасвим одређен звук или формулу. Уживам да истражујем различите стране прогресив хауса, од дубљих и мелодичнијих звукова до мрачнијих, покретачких и енергичнијих. Ту разноврсност сам почео да доживљавам као део свог идентитета, а не као нешто што треба да сузим.

За другу идеју увек ће постојати друга трака.
03 / IN CONVERSATION

Мелодија која остаје, грув који се развија

Како у прогресив хаус траци проналазиш равнотежу између упечатљиве мелодије и грува који не престаје да се креће?

Мислим да су то два најважнија састојка прогресив хауса, али равнотежа заиста зависи од идеје и осећаја који покушаваш да створиш.

Понекад желиш да направиш нешто са веома израженим грувом и релативно једноставном мелодијом, што савршено функционише као алат за ди-џеја. Други пут можда сведеш елементе и пустиш да мелодије и емоције преузму главну улогу, док грув делује суптилније. А понекад успе да се споји и једно и друго.

За мене је упечатљив мотив увек један од најважнијих елемената. То је нешто што ти привуче пажњу и учини траку памтљивом, нешто што јој даје сопствени идентитет. Не мора нужно да буде сложена мелодија. Може да буде једноставан синтисајзерски звук који мења висину тона, ритмички испрекидан синтисајзерски пад или чак позив и одговор између два различита елемента.

Волим мелодичну музику и обично желим да у мојим тракама постоји неки мелодијски елемент, али у последње време све више експериментишем и са дизајном звука, покретачким грувовима и мрачнијим атмосферама.

Мислим да је лепота прогресив хауса у томе што имаш толико простора за истраживање. Када пронађеш праву меру између памтљиве музичке идеје и грува који се непрестано развија, може да настане нешто заиста посебно.

04 / IN CONVERSATION

Једна идеја, сопствена прича

Шта се највише променило у твом начину завршавања траке од раних издања „One Way“, „Northwind“ и „Regen“?

За те траке сам посебно везан. Настале су као моје прво право прогресив хаус издање после извесне паузе и дуго сам радио на њима, улажући много труда у детаље. И даље сам веома задовољан како су испале, али се мој приступ завршавању музике од тада прилично развио.

Тада сам аранжман понекад посматрао као још један начин да изразим креативност. Експериментисао бих са више брејкдаунова, различитим деоницама и мноштвом ситних идеја кроз целу траку. „Northwind“, на пример, траје девет минута.

Уживао сам у том приступу и свака од тих трака има своју причу, али сам с временом схватио да ти, нарочито за подијум, не треба увек толико различитих идеја или тренутака заустављања и поновног покретања. Понекад је много делотворније узети једну средишњу идеју и постепено је развијати, дајући јој простор да дише и мења се.

Мислим да је то био један од мојих највећих продуцентских изазова: удаљити се од онога што бих назвао колажом различитих идеја ка нечему усредсређенијем и прогресивнијем. Научио сам да не морам све да натрпам у једну траку. Могу да узмем једну идеју, развијам је на различите начине и пустим да постане сопствена прича. За другу идеју увек ће постојати друга трака.

То ми је помогло и да много брже завршавам музику. Не осећам потребу да сваки пут изнова измишљам аранжман или да свака деоница буде нарочито инвентивна. Понекад конвенционалнија структура савршено функционише и омогућава ти да креативност усмериш на друге ствари, као што су дизајн звука, енергија, напетост и разрешење.

Истовремено, једна ствар се није променила: и даље свакој траци приступам као новом универзуму. Ретко поново користим идеје или покушавам да поновим нешто што сам већ урадио. Уживам да кренем од нуле и видим куда ће ме нова идеја одвести. Мислим да сам постепено развио препознатљив звук, са одређеним ситним детаљима и продуцентским навикама које можда повезују моје траке, али никада не желим да звуче као варијације исте песме. Та слобода да сваки пут истражим нешто ново вероватно је оно у чему највише уживам док продуцирам.

05 / IN CONVERSATION

Пронаћи свој пут у Београду

Tom Bryder in a night-time city scene. Photo: Courtesy of Tom Bryder.
Photo: Courtesy of Tom Bryder

Шта те је бављење музиком и наступање у Београду научило, а да то можда не би научио негде другде?

Развијање као уметника у Београду није увек било једноставно и мислим да ме је научило значају упорности, самосталности и проналажења сопственог пута када следиш нешто према чему осећаш страст. Истовремено, неки од највреднијих делова тог искуства дошли су од људи и заједница са којима сам се успут повезао.

Током година имао сам прилику да наступам на различитим местима и будем део различитих пројеката који су ми помогли да се развијем као ди-џеј. Клуб Kult је, на пример, за мене био важно место, не само због прилика за наступе већ и због људи које сам упознао и ствари које сам успут научио.

Заједнице попут Progresivna Suza такође су сјајан пример тога колико је посебно имати људе који деле исту страст. Дивно је што овде у Београду постоји заједница посвећена прогресив хаусу, у којој људи могу да се окупе око музике коју воле. Искрено ми је драго што имамо тако нешто.

Имам и срећу што сам упознао уметнике као што су Hobin Rude, N-TCHBL, Aćim и Jelly for the Babies. Увек је инспиративно срести људе чијој се музици дивиш, чути њихова искуства и учити из њихових различитих перспектива. Те везе дају још већи смисао томе што си део музичке сцене.

На крају, могућност да створиш нешто што искрено волиш и затим то поделиш са другима који осећају исто представља један од најиспуњавајућих делова стварања музике и ди-џејинга.

KEEP EXPLORING

Tom Bryder

Interview by email · Editorial and image art direction: SCENE:ID. Marko Obradović Edge · Courtesy of Tom Bryder